Vecina poznatih enciklopedija atentat definise kao pokusaj ubistva neke znacajne licnosti, na javnom mestu, iz politickih, verskih ili drugih razloga. Preciznu granicu izmedju atentata, u klasicnom smislu, i politickog ubistva je veoma tesko utvrditi, ali ona postoji. Svrha atentata je uklanjanje nekog politickog, vojnog ili verskog lidera sa ciljem da se spreci njegovo delovanje i uticaj na tok istorijskih i najcesce politickih tokova zbivanja. Dijapazon motiva pokusaja atentata je veoma sirok, bez obzira da li se radi o organizovanoj zaveri ili individualnoj akciji izolovanog pojedinca, od licnih i gotovo beznacajnih, do globalnih i kosmopolitskih. Fenomen atentatora - egzekutora ubistva, menja svoje znacenje u zavisnosti od ugla iz kojeg se gleda. Za jednu stranu on je nacionalni heroj (uzmimo za primer Gavrila Principa), a za drugu, sirovi ubica. Autori opisuju atentate kroz istoriju, pocevsi od atentata na Filipa II, Cezara, Karadjordja, pa sve do atentata novije istorije - Gandi, Kenedi, Djindjic...