"Kada se osvrnem na period od godinu i nesto vise dana koliko mi je trebalo da napisem ovu knjigu, cini mi se da ce reci sa pocetka Jedanaeste glave najbolje izraziti svrhu ovog pisanja: "Glavni cilj moga pisanja bio je prikaz uspona idealizma u americkoj nauci, posebno u prirodnim naukama i odgovarajucim tehnikama. Bio sam svedok ovog postepenog razvoja, i sve sto sam do sada napisao je pokusaj da izlozim svoje misljenje kao svedok koji o ovom moze s pravom da govori. Ali ima mnogo drugih americkih naucnika koji su jos pozvaniji da o tome govore. Cemu onda da o usponu idealizma u americkoj nauci govori naucnik koji je poceo svoju karijeru kao srpski doseljenik, kada ima toliko rodenih Amerikanaca koji poznaju citavu situaciju bolje od mene? Oni koji su do sada pratili moja izlaganja, naci ce sami odgovor na ovo pitanje. Naglasavam samo da postoje izvesni psiholoski razlozi koji idu u prilog mog misljenja da, ponekad, useljenik moze da vidi neke stvari koje izmicu ocima domoroca. Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima sta da kaze." (Mihajlo Pupin) Prvi put na engleskom jeziku knjiga je objavljena 1923. godine u Njujorku, a godinu dana kasnije, 1924. godine knjiga je nagradena Pulicerovom nagradom. Prvi put na srpskom jeziku, u prevodu M. Jevtica, knjiga je objavljena 1929. godine, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, pod naslovom "Sa pasnjaka do naucenjaka".