Oblikujuci svog junaka u duhu istrajnog akrivizma, Hemingvej ga cini zapitanim nad smislom ljudske sudbine. Starceva pozicija je utoliko zanimljivija sto on stalno ucestvuje u borbama koje prevazilaze njegovu snagu. "Nije bilo krilatih riba da uznemire povrsinu niti pak vrzmanja riba za mamac. Ali dok je starac motrio, jedna mala tuna se digla u vazduh, izvila se i bacila glavacki u vodu. Tuna se srebrnasto blistala na suncu i posto je uronila natrag u vodu jedna za drugom, na sve strane, krenule su da skacu tune, komesajuci vodu i bacakajuci se u velikim skokovima za sitnom ribom. Zaokruzivale su je i gonile."
